Peti Opštinski Sud u Beogradu

Na osnovu člana 70. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02 i 27/03),
Ministar pravde u saglasnosti sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije, donosi

SUDSKI POSLOVNIK

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 65 od 27. juna 2003)

I Glava
UVODNE ODREDBE

Član 1.
Sudskim poslovnikom propisuje se unutrašnje uređenje i rad sudova u Republici Srbiji.
Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbeđuje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda.

Član 2.
Unutrašnja organizacija i rad suda odvojeni su od suđenja i obuhvataju upravne, administrativne, tehničke, stručne, informacione, finansijske i ostale prateće poslove značajne za sudsku vlast.
Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju može zakonito, blagovremeno i efikasno ostvarivati i da se strankama olakša obavljanje poslova u sudu i omogući da što pre i sa manje troškova ostvare prava koja im po zakonu pripadaju.

Član 3.
O sprovođenju i pravilnoj primeni Poslovnika stara se predsednik suda (u daljem tekstu: Predsednik) izdavanjem naredbi i uputstava.
Primenu Poslovnika nadzire Ministarstvo pravde (u daljem tekstu: Ministarstvo) čije su instrukcije i objašnjenja obavezni za sud.

Član 4.
Ministarstvo preko nadzornika kontroliše obavljanje poslova sudske uprave, kancelarijskog poslovanja u sudu i druge poslove vezane za unutrašnju organizaciju i rad suda.
Nadzor se obavlja pribavljanjem izveštaja od Predsednika ili neposrednim uvidom. U sudu se naročito kontroliše primena Poslovnika, postupanje u rokovima i postupanje po pritužbama.
Po obavljenom nadzoru, nadzornik sačinjava zapisnik o izvršenom nadzoru kojim konstatuje uočene nedostatke i predlaže mere za njihovo otklanjanje. Zapisnikom se određuje rok od 15 dana za otklanjanje uočenih nedostataka.

Član 5.
Po isteku roka utvrđenog u zapisniku, Predsednik u roku od 8 dana izveštava predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra pravde (u daljem tekstu: Ministar) o preduzetim merama i otklanjanju uočenih nedostataka.

II Glava
SUDSKA UPRAVA
1. Poslovi sudske uprave

Član 6.
Poslovi sudske uprave su poslovi koji služe vršenju sudske vlasti.
Poslovima sudske uprave obezbeđuju se uslovi za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda.
Pod poslovima sudske uprave smatraju se poslovi unutrašnje organizacije određeni zakonom, ovim poslovnikom, a naročito:
- uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu;
- staranje o blagovremenom i urednom obavljanju poslova u sudu;
- pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika;
- poslovi vezani za veštake, stalne sudske tumače, stečajne i likvidacione upravnike;
- razmatranje pritužbi i predstavki;
- vođenje statistike i izrada izveštaja;
- kontrola izvršenja krivičnih sankcija;
- finansijsko i materijalno poslovanje suda;
- overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu;
- poslovi međunarodne pravne pomoći;
- stručni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja i sudija u sudu;
- donošenje opštih i pojedinačnih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutrašnju organizaciju i radne odnose i drugih opštih akata kojima se uređuju unutrašnji odnosi;
- poslovi u vezi sa stručnim usavršavanjem sudija i sudskog osoblja;
- vođenje sudske statističke službe;
- vođenja izveštaja o radu sudija;
- poslovi upravljanja sudskom zgradom i nepokretnostima koje se dodeljuju sudu na korišćenje;
- poslovi oko naplate sudskih taksi;
- poslovi sudskog depozita;
- drugi poslovi vezani za unutrašnju organizaciju i poslovanje suda kada je to određeno zakonom ili opštim aktom suda.
2. Ovlašćenja i dužnosti predsednika suda

Član 7.
Predsednik rukovodi poslovima sudske uprave. Pojedine poslove sudske uprave Predsednik može poveriti predsednicima odeljenja ili drugim sudijama.
U poslovima sudske uprave Predsedniku pomaže sekretar suda, ako je takvo radno mesto sistematizovano, odnosno jedan ili više zaposlenih kojima je to jedina dužnost.
U većim sudovima može se organizovati posebna organizaciona jedinica za vršenje poslova sudske uprave (kancelarija, odeljenje, odsek).

Član 8.
Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i službi pregledom upisnika i pomoćnih knjiga, rokovnika i ročišta, stalnim evidentiranjem predmeta čije rešavanje duže traje, pribavljanjem izveštaja i na drugi pogodan način.
Koristeći odgovarajuće evidencije i pregledom zaduženja i ekspeditivnosti, Predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere za pravilan i blagovremen rad,.
Predsednik donosi program obuke sudijskih pripravnika prema osnovama programa obuke sudijskih pripravnika koje utvrđuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Predsednik razmatra pritužbe stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok i ishod.
Predsednik je dužan da o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama pismeno obavesti pritužioca u roku od 15 dana od prijema pritužbe.

Član 9.
Ako se pri razmatranju godišnjeg izveštaja utvrdi da je u sudu, odnosno u sudskim odeljenjima, broj nerešenih predmeta veći od tromesečnog priliva ili je povećan broj starih predmeta, Predsednik donosi program rešavanja tih predmeta najkasnije do 31. januara naredne godine.
Programom se uvode mere radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu, kao što su izmene unutrašnje organizacije suda, uvođenje prekovremenog rada sudija i zaposlenih, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
Predsednik može, u okviru pripreme i sprovođenja programa da predloži upućivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu godišnjeg rasporeda.
Predlog programa Predsednik dostavlja na razmatranje sednici sudija.
O donetom programu Predsednik obaveštava neposredno predsednika višeg suda i predsednika Vrhovnog suda.
Predsednik mesečno prati i nadzire sprovođenje programa radi izmene i dopune programa, odnosno obustavljanja njegovog daljeg sprovođenja.

Član 10.
U poslovima sudske uprave predsednik višeg suda ima pravo da nadzire rad nižeg suda sa svog područja.
U obavljanju nadzora viši sud pribavlja izveštaje i druge podatke o radu nižeg suda.
Viši sud može organizovati zajedničke sastanke i savetovanja predsednika nižih sudova i sudija višeg suda, sudija, i sudijskih pomoćnika nižih sudova radi razmatranja pitanja od opšteg značaja za rad nižih sudova.

Član 11.
Predsednik višeg suda, prema programu rada, može organizovati obilaske nižih sudova sa svog područja. Prilikom obilaska nižeg suda može tražiti obaveštenja o primeni propisa i problemima u suđenju.
Po potrebi, predsednik višeg suda može zahtevati i neposredan uvid u rad nižeg suda.

III Glava
UNUTRAŠNJE UREĐENJE I POSLOVANJE U SUDU
1. Sudska veća i sudska odeljenja

Član 12.
Ostvarivanje sudske funkcije u sudu vrši sudsko veće, sudsko odeljenje i sudija pojedinac.
U sudovima sa većim brojem veća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenje.
U većim opštinskim sudovima pored odeljenja iz stava 2. ovog člana može se obrazovati odeljenje za radne sporove, odeljenje za izvršenje, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse.
Odeljenja iz stava 3. ovog člana obrazovaće se ako te poslove obavljaju najmanje tri sudije.
Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za radne sporove, odeljenja za izvršenje i odeljenja za statusne sporove, sudovi su, u okviru odgovarajućih odeljenja iz stava 2. ovog člana, dužni osnovati posebno veće odnosno tim predmetima zadužiti odgovarajuće sudije.
U opštinskim i trgovinskim sudovima za poslove vođenja zemljišnih knjiga iz sudskog registra mogu se obrazovati posebna odeljenja.
Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija odeljenja, postavlja Predsednik.
2. Sednica odeljenja

Član 13.
Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja kao i način poboljšanja rada i stručnosti sudija i sudskog osoblja u odeljenju.

Član 14.
Sednicu sudskog odeljenja saziva predsednik odeljenja ili Predsednik, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od veća, odnosno sudije u odeljenju.
Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

Član 15.
Aktom o sazivanju sednice predlaže se dnevni red, a prilažu se i materijali o kojima će se raspravljati i dostavljaju se Predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomoćniku u sastavu odeljenja. Onaj ko saziva sednicu predlaže izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaključaka donetih na sednici. Svi pozvani dužni su da prisustvuju a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

Član 16.
Za punovažno odlučivanje na sednici odeljenja potrebno je odlučivanje većine sudija koji su u sastavu odeljenja.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija.

Član 17.
Ako dođe do podele glasova na jednake delove, sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija.
Na isti način postupiće se i u slučaju ako veće pri ponovnom odlučivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.

Član 18.
O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva mišljenja u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja.
Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomoćnik koji je sačinio zapisnik.

Član 19.
Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odeljenja izrađuje izvestilac. Ukoliko njegov predlog nije prihvaćen, nacrt izrađuje sudija koga odredi sudsko odeljenje.
Nacrt se dostavlja svim članovima odeljenja na mišljenje.
Konačni tekst pravnog shvatanja potpisuju svi članovi odeljenja. Sudija koji se ne slaže sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazloženjem, neće potpisati pravno shvatanje, već će svoje mišljenje odvojeno izložiti i priložiti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.
3. Zajednička sednica odeljenja

Član 20.
Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.
Sazivaju je zajedno predsednici odeljenja ili Predsednik a njome rukovodi predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakog odeljenja.
4. Sednica svih sudija

Član 21.
Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu sudija, odlučuje o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akata i odlučuje o svim drugim pitanjima od značaja za ceo sud.

Član 22.
Sednicu svih sudija saziva Predsednik po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje jedne četvrtine svih sudija.
Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik i na njoj se može odlučivati ako joj prisustvuje više od polovine sudija.
Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija.
U radu sednice sudija učestvuju sudijski pomoćnici, ako predsednik drukčije ne odluči, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

Član 23.
Sednica svih sudija Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda razmatra primenu propisa i daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti posebnih sudova.
5. Odeljenje sudske prakse

Član 24.
U cilju praćenja i proučavanja sudske prakse u sudu s većim brojem sudija obrazuje se odeljenje sudske prakse.
Rukovodilac odeljenja sudske prakse je sudija koga postavlja Predsednik.
U sudu sa manjim brojem sudija Predsednik se stara da se sve sudije, sudijski pomoćnici i sudijski pripravnici upoznaju sa stanjem sudske prakse.

Član 25.
U sudu se vodi opšti registar pravnih shvatanja u koji se u sažetom obliku unose pravna shvatanja izražena u odlukama suda u pojedinim predmetima ili primeljena od višeg suda, a koja su od značaja za sudsku praksu.
Pored opšteg, sud vodi i poseban registar u koji se unose pravna shvatanja usvojena na sednici svih sudija, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija.
Opšti i poseban registar pravnih shvatanja vode se posebno za svaku granu sudskog rada hronološkim redom.
Pravna shvatanja koja je sud uneo u registre dostavljaju se Vrhovnom sudu Srbije za potrebe pravosudnog informacionog sistema.

Član 26.
Kada se poslovi praćenja sudske prakse obavljaju na računaru, primenjuje se jedinstvena metodologija i računarski programi utvrđeni u Pravosudnom informacionom sistemu Srbije.
6. Sednica odeljenja sudske prakse

Član 27.
Odeljenje sudske prakse evidentira podatke o pravnim shvatanjima i vodi opšti i posebni registar pravnih shvatanja, prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike sa pravnim shvatanjima suda.

Član 28.
Na sednici odeljenja sudske prakse uređuju se i sastavljaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji će se izneti na sednici svih sudija radi zauzimanja određenog stava u cilju ujednačavanja prakse.
O pripremi sednice svih sudija stara se odeljenje sudske prakse.
7. Sastanci i savetovanja

Član 29.
Radi usklađivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili više sudskih odeljenja ili službi, po potrebi se održavaju radni sastanci.
Radne sastanke saziva Predsednik, odnosno predsednik odeljenja radi rešavanja pitanja koja se mogu rešiti boljom saradnjom između sudskih odeljenja ili zaposlenih.

Član 30.
Radi razmatranja pravnih pitanja iz oblasti sudske prakse u sudu za jedno ili više odeljenja održava se sastanak sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika.
Po potrebi Predsednik saziva i sudije porotnike radi razmatranja pitanja od značaja za njihovo učešće u radu suda.

Član 31.
Sudije i zaposleni imaju pravo i obavezu na stručno usavršavanje.
Radi ostvarivanja prava i obaveza iz stava 1. ovog člana i razmene mišljenja o pitanjima koja su od zajedničkog interesa, sudovi organizuju i učestvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili drugih organa i organizacija.
Predsednik određuje sudije i zaposlene koji će zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu učestvovati na savetovanju i sastancima iz stava 1. ovog člana.
8. Sudska pisarnica

Član 32.
Administrativni i tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, osim poslova u vezi sa prijemom pismena i vođenjem upisnika i evidencija, obavljaju se u većima.
U sudovima sa većim obimom poslova mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice - odseci za rad na predmetima pojedinih odeljenja (odsek za krivične, parnične, vanparnične, izvršne i druge predmete), kao i organizacione jedinice kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspedicija pošte i drugo.

Član 33.
Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih odseka pisarnice.
Kad je pisarnica podeljena na više odseka, radom odseka rukovodi šef odseka pod nadzorom upravitelja pisarnice.
9. Računovodstvo

Član 34.
Materijalno-finansijski poslovi obavljaju se, po pravilu u računovodstvu suda pod neposrednim nadzorom Predsednika.
U sudovima sa manjim obimom poslova zaposleni koji rade na materijalno-finansijskim poslovima obavljaju i druge poslove utvrđene rasporedom poslova.

Član 35.
Ako je u sudskoj zgradi smešteno više pravosudnih organa, sporazumom funkcionera koji rukovode tim organima, obrazovaće se zajednička služba.
Ukoliko do sporazuma ne dođe, Ministar rešenjem određuje koji su to poslovi koji će se zajednički obavljati za više pravosudnih organa.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana utvrdiće se kod kog će se pravosudnog organa organizovati zajednička služba. U slučaju organizovanja zajedničke materijalno-finansijske službe za svaki pravosudni organ vodi se odvojeno knjigovodstvo.
Pored zajedničke materijalno-finansijske službe zajednički se mogu obavljati i sledeći poslovi: daktilografski, kadrovski, obuka sudijskih pripravnika, poslovi pisarnice, tehničke službe (obezbeđenje, čistači, kuriri, prevoz, dostavna služba i sl.).
10. Javne knjige

Član 36.
Poslovi vođenja zemljišnih knjiga, sudskog registra i drugih javnih knjiga (intabulacione knjige i sl.) uređeni po posebnim propisima, obavljaju se pod neposrednim nadzorom Predsednika ili sudije koji je godišnjim rasporedom poslova određen za rad na tim predmetima.
11. Biblioteka

Član 37.
Sudsku biblioteku čine izdanja, zakoni i drugi propisi, stručne knjige i časopisi, službeni listovi, publikacije i sudska praksa u knjigama, na mikrofilmu, diskovima, trakama i drugim magnetnim zapisima za čuvanje podataka.
Predsednik, ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na časopise i druge publikacije i održavanju knjižnog fonda.

Član 38.
Biblioteka se, po pravilu, nalazi u posebnoj prostoriji, u odeljenju sudske prakse, u podesnim ormarima.
Bibliotekom rukovodi bibliotekar, kome je to jedina dužnost.
U sudovima sa većim obimom poslova za rukovanje bibliotekom može se odrediti sudijski savetnik koji radi na tim poslovima.
U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige i knjiga inventara za periodične publikacije, u koje se unose hronološkim redom nabavke knjiga, časopisa, službenih listova. U biblioteci se poslovi obavljaju po bibliotečkim propisima i usvojenim međunarodnim standardima.
12. Izveštaj i statistika

Član 39.
Podatke o radu suda koji će se redovno ili povremeno pratiti određuje Ministar i za njihovo praćenje propisuje obrasce i metodologiju.
Pisarnica sastavlja redovne i povremene izveštaje o radu odeljenja i službi, koji su potrebni sudskoj upravi.
Na osnovu izveštaja iz stava 1. razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, službi i suda kao celine i daju predlozi za unapređenje rada.

Član 40.
Sudovi tromesečno, šestomesečno i godišnje sačinjavaju izveštaje o radu suda, odeljenja i pojedinih sudija i dostavljaju ih Ministarstvu, neposredno višem sudu i Vrhovnom sudu Srbije.
Pri obračunu rezultata rada suda, svakom sudiji se uzima u obzir kada je zaista radio u toku izveštajnog perioda (bez bolovanja, odsustva i sl.,) kao i obim i kvalitet rada u skladu sa merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske funkcije koje je odredio Vrhovni sud Srbije.
Pri izradi izveštaja o broju predmeta prema godinama, predmeti se razvrstavaju po godini kada su prvi put primljeni u sud, bez obzira na kasnije promene broja.
Ažurnost suda, odeljenja ili sudije, izračunava se tako što se broj nezavršenih predmeta deli sa prosečnim mesečnim prilivom u izveštajnom periodu.

Član 41.
Statističke poslove sud organizuje prema uputstvima organa nadležnog za poslove statistike.

IV Glava
RASPORED POSLOVA

Član 42.
Rasporedom poslova u sudu se formiraju sudska veća, određuju istražne sudije i sudije pojedinci i raspoređuju sudije i sudsko osoblje za obavljanje određenih poslova.
Rasporedom poslova određuje se sudsko osoblje za rad u pisarnici i drugim organizacionim jedinicama suda.
1. Godišnji raspored poslova

Član 43.
Godišnjim rasporedom poslova u sudu Predsednik određuje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju.
Godišnji raspored utvrđuje se po pribavljenom mišljenju sudija i saopštava na sednici svih sudija do 1. decembra tekuće godine za narednu.
Na godišnji raspored poslova sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda u roku od 3 dana od dana saznanja za raspored.
Raspored poslova sa prigovorima sudija upućuje se predsedniku neposredno višeg suda u roku od 8 dana od dana održavanja sednice svih sudija.

Član 44.
U toku jedne godine sudija se određuje na rad po predmetima iste pravne oblasti i ne može se menjati tokom godine.
Kad u sudu ima dovoljno predmeta jedne vrste, (npr. grupa krivičnih dela u krivičnoj, ili istog pravnog osnova u građanskoj materiji itd.), Predsednik može godišnjim rasporedom odrediti da pojedine sudije odnosno veća rade isključivo po tim predmetima.
U sudovima sa malim obimom poslova i u sudovima u kojima zbog nedovoljnog broja sudija nije moguće raspodeliti poslove na način predviđen u stavu 1. ovog člana, vodiće se računa da se istovremeni rad jednog sudije po krivičnim i parničnim predmetima svede na najmanju meru.

Član 45.
Godišnjim rasporedom određuje se broj odeljenja i veća i sudija koje ih čine, predsednici odeljenja i veća i sudije koje će ih zamenjivati.
Određuje se i potreban broj sudijskih pomoćnika.
Predsednik odeljenja, odnosno veća, stara se da se poslovi obavljaju blagovremeno, uredno i jednoobrazno.
Sudska veća u sastavu odeljenja označavaju se brojevima.
2. Promena godišnjeg rasporeda poslova

Član 46.
Utvrđeni godišnji raspored poslova može se u toku godine promeniti zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta.
Pri promeni godišnjeg rasporeda poslova postupak će se sprovesti na način kojim se utvrđuje godišnji raspored.

Član 47.
Predmeti koji prema godišnjem rasporedu poslova treba da se rasporede jednom sudiji ili veću, mogu biti raspoređeni drugom sudiji ili veću zbog opterećenosti ili sprečenosti sudije da po tom predmetu postupa ili postojanja razloga za izuzeće po sili zakona.
Dodeljeni predmet može se oduzeti sudiji, odnosno veću ako se povodom pritužbe stranke utvrdi da sudija ili veće neopravdano odugovlače postupak, zbog dužeg odsustvovanja sudije, izuzeća i promene godišnjeg rasporeda poslova.
3. Raspodela predmeta

Član 48.
Raspodela predmeta u sudu vrši se slučajem, nezavisno od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari, prema astronomskom računanju vremena prijema i brojnom redu sudskih veća (sudija) utvrđenih godišnjim rasporedom.
Raspodela novoprimljenih predmeta u kojima je zakonom određeno hitno postupanje (privremene mere, smetanje poseda, izdržavanje maloletne dece, radni sporovi) zbog podjednake opterećenosti sudija ovim predmetima i veće efikasnosti postupanja može se izvršiti po posebnom redu, na isti način kao u stavu 1. ovog člana.
Raspodela predmeta vrši se u pisarnici ručnim upisivanjem u upisnik ili preko računara (kompjuterski), s tim da se najpre raspoređuje grupa novoprimljenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi način.
Stranka koja je predala predmet u sud ima pravo da odmah sazna broj predmeta, a da u roku od 24 sata sazna za ime sudije koji je određen da postupa u predmetu.

Član 49.
Ukoliko istovremeno dođe više predmeta raspoređuju se prema azbučnom redu prezimena ili nazivu tuženog, odnosno okrivljenog, dužnika, ostavioca, protivnika predlagača ili drugog učesnika protiv koga se postupak pokreće.

Član 50.
Predmeti koji prema godišnjem rasporedu poslova treba da se rasporede jednom sudiji ili veću, mogu biti raspoređeni drugom sudiji ili veću zbog opterećenosti ili sprečenosti sudije da po tom predmetu postupa ili postojanja razloga za izuzeće po sili zakona.
Dodeljeni predmet može se oduzeti sudiji odnosno veću ako se povodom pritužbe stranke utvrdi da sudija ili veće neopravdano odugovlači postupak, zbog dužeg odsustvovanja sudije, izuzeća i promene godišnjeg rasporeda poslova.

Član 51.
O odstupanju od redosleda prijema predmeta i o oduzimanju dodeljenog predmeta odlučuje Predsednik obrazloženim rešenjem koje se dostavlja sudiji, odnosno veću koje je prema godišnjem rasporedu trebalo da sudi.
Protiv rešenja o odstupanju od redosleda prijema predmeta ili oduzimanju predmeta, sudija, odnosno veće, koje bi prema godišnjem rasporedu trebalo da sudi, imaju pravo prigovora predsedniku višeg suda, a protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije, Velikom personalnom veću, u roku od 3 dana od prijema rešenja.
Pravo na prigovor zbog odstupanja od redosleda prijema predmeta i oduzimanju predmeta ima i učesnik u postupanju.
O ovom prigovoru odlučuje se na isti način kao i o prigovoru veća i sudije.

Član 52.
Poslove neposredne raspodele predmeta obavlja pisarnica prema utvrđenom godišnjem rasporedu poslova.
Kontrolu raspodele predmeta vrši Predsednik, sekretar suda ili upravitelj sudske pisarnice.
Neraspoređivanje predmeta prema godišnjem rasporedu poslova koje ometa građane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava i interesa u postupku pred sudom može predstavljati povredu radne obaveze.

V Glava
OBAVEŠTAVANJE JAVNOSTI O RADU SUDOVA

Član 53.
Predsednik, sudije i sudsko osoblje u sudu dužni su da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.
Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj će se suđenje održati.
Za suđenja za koje postoji veće interesovanje javnosti sudska uprava će obezbediti prostoriju koja može primiti veći broj lica. Sudsko veće je dužno da po nalogu Predsednika održi suđenje u većoj prostoriji koja je obezbeđena.

Član 54.
Obaveštenja za medije o radu suda daje Predsednik ili sudija koga on ovlasti. Obaveštenja u vezi sa pojedinim predmetima uz saglasnost Predsednika može davati i sudija koji po predmetu postupa.
U obaveštenju podaci moraju biti tačni. Ne saopštavaju se oni podaci koji predstavljaju službenu tajnu.
U Vrhovnom sudu Srbije, Apelacionom sudu, okružnim i opštinskim sudovima sa većim brojem sudija osniva se informativna služba ili se određuje sudija, odnosno lice (portparol) u cilju otvorenog i objektivnog informisanja javnosti o radu suda.
Prilikom kontakta sa javnošću i medijima koristiće se sva moguća sredstva savremene komunikacije u skladu sa materijalnim mogućnostima u sudu.

Član 55.
Fotografisanje i snimanje u sudu kao i javno prikazivanje može se obaviti uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje Predsednika.
Fotografisanje i video snimanje u zgradi van toka sudskog postupka odobrava predsednik koji upravlja zgradom u kojoj se nalaze sudske prostorije.

Član 56.
Video i zvučno (magnetofonsko) snimanje na glavnom pretresu u krivičnom postupku i javno prikazivanje (reprodukovanje) snimka van slučajeva iz člana 179. ZKP-a obavlja se po odobrenju predsednika Vrhovnog suda Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika veća, sudije i saglasnost stranaka.
Video i zvučno snimanje na glavnoj raspravi u parničnom postupku i javno prikazivanje snimaka odobrava Predsednik uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika veća, sudije i saglasnost stranaka.
Fotografisanje u toku suđenja i javno objavljivanje fotografija odobrava predsednik veća, sudija na osnovu prethodno date saglasnosti stranaka i ostalih učesnika u postupku.
Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodiće se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.
Fotografisanje i snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljaće se pod upravom predsednika veća, sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici.

Član 57.
Sudije i sudsko osoblje suda koji u medijima pišu ili govore u svoje ime o pravnim, društvenim i drugim pitanjima u vezi sa pojedinim slučajevima iz prakse suda, dužni su da prilikom tih izlaganja izričito istaknu da pišu ili govore u svoje ime, odnosno da iznose svoje mišljenje.

VI Glava
RADNO VREME I SUDSKI ODMOR
1. Radno vreme

Član 58.
Radno vreme u sudu određuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Predsednik utvrđuje dnevni raspored radnog vremena, koje se objavljuje na oglasnoj tabli na ulazu u sud.
Radnje u postupku koje se po odredbama pojedinih sudskih postupaka smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme.
Započeti pretres i ročišta, čije bi odlaganje izazvalo nepotrebne troškove ili odugovlačenje postupka, dovršiće se nakon redovnog radnog vremena.

Član 59.
Nedeljom, u dane kada sud ne radi i noću obavljaće se samo oni poslovi koji ne trpe odlaganje.
Predsednik raspoređuje sudije i sudsko osoblje za sprovođenje istražnih radnji, koji će naizmenično biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili će biti u pripravnosti da dođu u sud ili sprovedu uviđaj ili prime pritvorena lica, kada se za to ukaže potreba (pripravnost). O tom rasporedu obaveštavaju se nadležni javni tužilac i organ unutrašnjih poslova.
U mestima u kojima se nalazi sedište okružnog suda i jednog ili više opštinskih sudova, predsednici se mogu sporazumeti da u pripravnosti bude sudija i sudsko osoblje samo jednog suda.
2. Sudski odmori

Član 60.
Sudije i sudijsko osoblje koriste godišnji odmor od 15. jula do 31. avgusta.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora Predsednik sačinjava tako da u sudu ostane dovoljan broj sudija i sudskog osoblja kako bi se obezbedilo nesmetano vođenja postupaka u hitnim predmetima: pritvorskim, istražnim, krivičnim postupcima prema maloletnicima, puštanja na uslovni otpust, u radnim, zemljišno-knjižnim, u predmetima smetanja poseda, zakonskog izdržavanja, čuvanja i vaspitavanja dece, po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određivanje privremenih mera i u svim meničnim, čekovnim i stečajnim postupcima koji su zakonom određeni kao hitni.
Predsednik može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje.

VII Glava
SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I SUDSKO OSOBLJE
1. Sudije

Član 61.
Sudije su odgovorne za blagovremeno postupanje po predmetima i u obavezi su da jedanput mesečno vrše sravnjivanje dnevnika rada sa stanjem u upisniku.
U izvršnim i vanparničnim i drugim nespornim stvarima sudija je dužan da u roku od 15 dana obavesti Predsednika zašto prvostepeni postupak nije okončan.
2. Sudije porotnici

Član 62.
U sudu se vodi evidencija sudija porotnika i evidencija podataka potrebnih za vođenje ličnih listova sudija porotnika.
Osim opštih podataka za svakog sudiju porotnika koji sadrži lični list sudije porotnika u popis se unose podaci o prvom izboru za sudiju porotnika, podaci o pozivanju i odazivanju, kao i drugi potrebni podaci o njegovom učešću u radu suda.
O neopravdanim izostancima sudija porotnika Predsednik obaveštava Visoki savet pravosuđa.
O pokretanju krivičnog postupka i o svakoj presudi izrečenoj sudiji porotniku sud obaveštava Visoki savet pravosuđa i Ministarstvo.

Član 63.
O potrebi pozivanja sudija porotnika predsednik veća 10 dana pre održavanja ročišta obaveštava Predsednika. Ako je s obzirom na prirodu predmeta potrebno učešće određenih sudija porotnika, predsednik veća dužan je označiti i te posebne okolnosti (suđenje maloletniku, vrsta privrednog spora).
Predsednik ili lice koje on odredi rešenjem poziva na raspravu sudiju porotnika i raspoređuje ga u veće najmanje 8 dana pre održavanja rasprave, odnosno pretresa.
Predsednik veća koji postupa i kao sudija pojedinac u okviru jednog sudećeg dana, odrediće, po pravilu, predmete iz nadležnosti veća.

Član 64.
Sudije porotnici pozivaće se prema utvrđenom redosledu, odnosno prema njihovim sposobnostima i drugim osobinama koje su važne za pravilno raspravljanje predmeta.
3. Sudsko osoblje

Član 65.
Za obavljanje upravnih, administrativnih, tehničkih, računovodstvenih, informacionih i drugih poslova u sudu Predsednik, aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu određuje broj sudskog osoblja, polazeći od okvirnih merila za određivanje sudskog osoblja koji je utvrdio Visoki savet pravosuđa.

Član 66.
Sudsko osoblje dužno je da savesno vrši svoje poslove, da postupa po odlukama Predsednika i sudija i da čuva ugled suda.
Sudsko osoblje dužno je da upozna sudijske pripravnike sa poslovima odeljenja u kojima oni rade.
4. Sudijski pripravnici

Član 67.
Predsednik je odgovoran za obuku pripravnika, utvrđuje program obuke i stara se o njegovom izvršavanju. Programom obuke utvrđuje se sadržaj obuke sudijskih pripravnika, način odvijanja, dinamika i trajanje pojedinih delova obuke, obaveze sudijskih pripravnika tokom trajanja obuke, način praćenja i kontrola realizacije obuke sudijskih pripravnika.
Sudija zadužen za praćenje obuke sudijskih pripravnika prati njihov rad u skladu sa programom obuke i o tome mesečno izveštava Predsednika.
Predsednik, odnosno sudija zadužen za praćenje obuke sudijskih pripravnika dužan je da u roku od mesec dana od dana prijema u sud sudijskog pripravnika, sačini dosije za svakog pripravnika kao i orijentacioni plan obuke za svakog pripravnika. Kopija ovog plana dostaviće se sudiji kome je pripravnik poveren na obuku zajedno sa formularom za ocenjivanje pripravnika.

Član 68.
Na kraju obuke sudijskih pripravnika, a pre polaganja pravosudnog ispita, vrši se provera znanja u sudu u kome je vršena obuka.
Ocena stručne osposobljenosti sudijskog pripravnika za samostalno vršenje pravosudne funkcije uključuje i opisnu ocenu koju je sudijski pripravnik dobio tokom obuke koju je imao van suda.
5. Lični listovi sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja

Član 69.
Podatke potrebne za vođenje ličnih listova evidentiraju sudovi.
Lični list sadrži podatke utvrđene Zakonom o sudijama i ovim poslovnikom.
Sadržaj i oblik ličnog lista iskazan je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju Poslovnika i čini njegov sastavni deo.

Član 70.
Lični list sudije porotnika, pored podataka utvrđenih Zakonom o sudijama, sadrži i podatke o adresi i broju telefona.
Lični list sudskog osoblja, pored podataka koji su potrebni za vođenje ličnih listova sudija porotnika sadrži i podatke o poznavanju rada na računaru.
6. Službena legitimacija

Član 71.
Sudija ima službenu legitimaciju.
Predsednik propisuje ko od sudskog osoblja ima službenu legitimaciju.
Legitimacija je štampana na presavijenom kartonu dimenzija 10x6,5 santimetara. Sadržaj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog Poslovnika i čini njegov sastavni deo.
Po razrešenju legitimacija se vraća i poništava.

Član 72.
Predsednik može odrediti da sudije i sudsko osoblje poseduju i karton - oznaku identiteta kao i da je sudsko osoblje obavezno da tokom radnog vremena tu oznaku nosi na vidnom mestu.
Oznaka identiteta je štampana na kartonu dimenzije 5,5x8,5 santimetara. Sadržaj i oblik oznake dati su na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog Poslovnika i čini njegov sastavni deo.
Po prestanku radnog odnosa, oznaka identiteta se vraća i poništava.
7. Odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku

Član 73.
Sudije, sudije porotnici i sudsko osoblje obavezni su da se odevaju pristojno, na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda i suđenja.
O pristojnom odevanju sudija i sudija porotnika stara se sekretar suda, a o odevanju sudskog osoblja upravitelj sudske pisarnice.

Član 74.
Sudije u toku suđenja na raspravama, pretresima i javnim sednicama nose sudsku odoru (togu).
Oblik i način korišćenja odore detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Član 75.
Prilikom rada i boravka u sudnici sudije porotnici, i sudsko osoblje ne mogu nositi sportsku odeću (farmerke, patike, papuče i drugo) niti drugu odeću koja nije primerena prirodi i ozbiljnosti posla koji se obavlja u sudnici.
O pristojnom odevanju u sudnici stara se sudija koji vodi postupak i ovlašćen je da nepristojno odevene udalji iz sudnice.

Član 76.
Pravosudna straža (služba obezbeđenja) neće dozvoliti ulazak u sudsku zgradu nepristojno odevenim građanima (u šorcevima, kratkim pantalonama i papučama).

VIII Glava
SUDSKA ZGRADA I RADNE PROSTORIJE
1. Sudska zgrada

Član 77.
Sudskom zgradom upravlja sud.
Ako je u istoj zgradi smešteno više sudova, sudskom zgradom upravlja viši sud.
Ako su u sudskoj zgradi smešteni i drugi državni organi, zgradom upravlja sud.
U slučaju prigovora funkcionera koji rukovode državnim organima na odluku o načinu upravljanja zgradom u kojoj je smešteno više pravosudnih organa ili drugih državnih organa, konačnu odluku donosi Vrhovni sud Srbije.

Član 78.
Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa službenim nazivom suda i zastava Republike Srbije.
Naziv suda ispisuje se na posebnoj tabli četvorougaonog oblika dimenzije 45x25 cm.
Tabla sa natpisom sadrži grb i naziv Republike Srbije, naziv i sedište suda. Tekst mora biti napisan velikim štampanim slovima, jezikom i pismom koje je u službenoj upotrebi u sudu.
Tabla sa natpisom pričvršćuje se na desnoj strani zgrade uz glavni ulaz. Ako je u sudskoj zgradi smešteno više sudova, table sa natpisom pričvršćuju se na istoj strani zgrade tako da najpre bude pričvršćena tabla sa nazivom višeg suda a zatim ostalih sudova.
Ako su u sudskoj zgradi smešteni i drugi državni organi tabla sa natpisom ostalih državnih organa stavlja se na levoj strani zgrade.
Zastava mora biti sačinjena od kvalitetnog materijala i postavljena na jarbolu vertikalno ili na fasadi zgrade.
2. Raspored radnih prostorija

Član 79.
Predsednik određuje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom određuju prostorije za održavanje suđenja (sudnice), za prijem stranaka i njihovo zadržavanje u zgradi, za smeštaj Predsednika, sudija, sudskih odeljenja i veća, pisarnice i ostalih službi u sudu. Prilikom određivanja prostorija za sudsku pisarnicu, zemljišne i druge javne knjige, vodiće se računa da se strankama olakša obavljanje poslova u sudu.
Prijemna kancelarija odrediće se u neposrednoj blizini ulaza.
U sudovima sa većim obimom poslova, određuje se jedna prostorija za advokate.

Član 80.
Raspored radnih prostorija istaći će se na vidnom mestu na ulazu u sudsku zgradu, postavljanjem orijentacione table.
Orijentaciona tabla sadrži: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i službama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, veća i službe sa imenima predsednika veća, odnosno sudija pojedinaca, kao i zaposlenih koji neposredno postupaju sa strankama.
Na ulazu u svaku radnu prostoriju postavlja se natpis sa oznakom odeljenja, veća ili službe, kao i imena sudija i zaposlenih.

Član 81.
Prostorije suda se zaključavaju kada se u njima ne nalaze sudije i sudsko osoblje.
Predsednik određuje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, računovodstvo, računski centar i sl.).
Po završetku radnog vremena predmeti, službeni materijal, pečati, štambilji, žigovi, kancelarijski pribor i druge veće vrednosti, zaključavaju se.
Radne prostorije, hodnici, čekaonice za stranke i advokate moraju biti uredne, čiste i opremljene higijenskim sredstvima i protivpožarnim uređajima.
3. Kućni red

Član 82.
Kućnim redom propisuje se način korišćenja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadržavanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za čuvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu.
Kućnim redom utvrđuju se obaveze domara, pravosudne straže i drugih lica koja koriste prostorije suda ili se u njima povremeno zadržavaju.
Sa kućnim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblje, a izvod iz kućnog reda koji se odnosi na građane ističe se na vidnom mestu u sudu.

Član 83.
Kućni red propisuje Predsednik. Ako je u istoj zgradi smešteno više pravosudnih ili državnih organa, kućni red propisuje predsednik višeg suda, a ako su u zgradi smešteni sudovi istog ranga, predsednici sudova sporazumno propisuju kućni red.

Član 84.
Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblje i pravosudna straža dužni su da se prema strankama i licima koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvođenju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose sa poštovanjem poštujući dostojanstvo njihove ličnosti.
Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi dužni su da se pridržavaju kućnog reda i da ne remete rad suda.
U slučaju kršenja kućnog reda od strane stranaka i drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna straža može primeniti samo one mere koje su određene zakonom i aktom o pravosudnoj straži.
4. Oglasna tabla

Član 85.
U sudskoj zgradi se na vidnom mestu postavlja oglasna tabla za objavljivanje sudskih oglasa, saopštenja i dostavljanja koja se vrše po procesnim zakonima, raspored zakazanih suđenja, kao i sva obaveštenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upućen sudski poziv.
U većim sudovima postavlja se oglasna tabla za dostavu shodno odredbama Zakona o izvršnom postupku.
U trgovinskim sudovima postavlja se i posebna stečajna oglasna tabla na kojoj se objavljuju sve odluke u vezi sa stečajem, prinudnim poravnanjem i likvidacijom.

Član 86.
Upravitelj sudske pisarnice stara se o blagovremenom i urednom stavljanju i skidanju oglasnih primeraka na oglasnu tablu.
Na skinutom oglasnom primerku stavlja se beleška o danu stavljanja i skidanja sa oglasne table, koji potvrđuje upravitelj sudske pisarnice stavljanjem pečata i potpisa. Posle toga oglasni primerak uložiće se u odgovarajući spis.

IX Glava
POSTUPANJE SUDSKOG OSOBLJA SA STRANKAMA
1. Rad sa strankama

Član 87.
Stranke, podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog vremena.

Član 88.
Stranke i druga lica prima Predsednik ili sekretar suda, kao i sudsko osoblje određeno rasporedom poslova za prijem stranaka.
Obaveštenja iz delokruga sudske uprave daje Predsednik ili sudija koji je za to posebno određen.
U pisarnici obaveštenja se daju na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obaveštenja će se ograničiti samo na nužne podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi i na druga slična obaveštenja. Ako se poslovanje suda vodi na računaru može se izdati izvod iz upisnika.
Sudskom osoblju nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji ili odluka, ili o verovatnom ishodu spora.
Obaveštenja o stanju u spisima davaće se u granicama propisa samo licima ovlašćenim da razgledaju spise.
Obaveštenja će se davati i pismeno, poštom, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari moguće.

Član 89.
Stranke razgledaju i prepisuju spise na za to određenom mestu i pod nadzorom zaposlenog u pisarnici.
Pre davanja spisa na uvid sva pismena moraju biti propisano zalepljena. Nezapečaćeni zapisnici o većanju i glasanju, nacrti sudskih odluka i sudijske zabeleške prethodno će se izdvojiti iz spisa.

Član 90.
Na zahtev stranke i trećih lica koja učine verovatnim svoj pravni interes i kad je to propisima određeno, izdaje se uverenje o činjenicama o kojima sud vodi službene evidencije.
Sud izdaje uverenja da se protiv lica koje zahteva izdavanje ne vodi krivični postupak. Ako se utvrdi da se postupak vodi, izdaće se uverenje u kome će se to konstatovati i navesti broj predmeta, ime i prezime stranke, lični broj i podaci o stadijumu postupka i o krivičnom delu (član i naziv).
O sadržaju sudskih odluka, zapisnika i drugih pismena u predmetu ne izdaje se uverenje već samo prepis tih pismena.
Izvodi iz javnih knjiga izdaju se po posebnim propisima.
2. Pravna pomoć građanima

Član 91.
Pravna pomoć koju sudovi pružaju građanima obuhvata pomoć u sastavljanju podnesaka i uzimanju izjave.
Pravnu pomoć pružaju opštinski sudovi, odeljenja opštinskih sudova u sudskim danima.
Pravna pomoć se pruža po pravilima procesnih zakona uz primenu načela o poučavanju neuke i siromašne stranke.
Po pravilu pravnu pomoć pružaju sudijski pomoćnici.
Sudovi ne pružaju pravnu pomoć ako je u sedištu suda opština osnovala službu pravne pomoći građanima.
3. Međusobna pravna pomoć

Član 92.
Sa drugim sudovima i državnim organima opšti Predsednik.
Sudija koji po predmetu postupa opšti neposredno sa drugim sudovima, javnim tužilaštvima, drugim državnim organima i ustanovama po pravilima procesnih zakona koji se primenjuju u konkretnom predmetu.
Sudsko osoblje postupa u stvarima pravne pomoći kada je izričito ovlašćeno za to.
Spisi se mogu dostaviti drugim državnim organima samo na osnovu saglasnosti Predsednika i sudije koji postupa po predmetu i ako se time ne ometa sudski postupak.

Član 93.
Zamolnice za pravnu pomoć upućene drugim sudovima treba da budu jasne i potpune: da sadrže oznaku predmeta, imena stranaka, predmet, kratku i određenu sadržinu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost isključena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili tražile da svedok na svoj iskaz položi zakletvu.
Ako se zahteva saslušanje, navešće se sve okolnosti o kojima saslušani treba da se izjasne.
Predmet po kome se traži pravna pomoć dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno kada postoje opravdani razlozi. U ovom slučaju, pisarnica formira pomoćni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povraćaja predmeta evidentira se i u Spisku poslatih predmeta koje treba vratiti.
Zamoljeni sud je dužan da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ukoliko ima problema da se po zamolnici postupi u primerenom roku.
U odgovoru drugim sudovima i organima po zamolnici navodi se oznaka njihovog predmeta.
4. Međunarodna pravna pomoć

Član 94.
Međunarodnu pravnu pomoć stranim sudovima i drugim državnim organima stranih država koji vode postupke za koje su u Republici Srbiji nadležni sudovi, pružaju sudovi u Republici određeni zakonom, na osnovu procesnih zakona koji se primenjuju u predmetu u kojem je zatražena pravna pomoć i na osnovu međunarodnih ugovora, posebnih propisa i uputstava ministarstva.
U svakodnevnom poslovanju, a naročito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je dužan da obrati pažnju na sadržaj i čitkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak pečata i na sve drugo što je od značaja za spoljni izgled pismena i isprave.
Ako pismeno ne odgovara uslovima iz prethodnog stava tako da bi moglo da šteti ugledu zemlje, Predsednik će uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.

Član 95.
Predsednik opštinskog suda svojim potpisom i pečatom suda potvrđuje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu ili priznalo za svoj potpis na ispravi. Tekst overe dat je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i čini njegov sastavni deo.
Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave.
Predsednik opštinskog suda i sudija koji ga zamenjuje u poslovima međunarodne pravne pomoći, deponuju u Ministarstvu svoje izvorne potpise.
5. Vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina

Član 96.
Sudski postupak može se voditi i na jeziku nacionalnih manjina ako je jezik manjine u službenoj upotrebi u sudu.
Pripadniku nacionalne manjine odluke se dostavljaju na njegovom jeziku ako je u sudu pored srpskog jezika u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine.
U ostalim slučajevima primenjuju se pravila o jeziku sadržana u procesnim zakonima.

Član 97.
Sudovi saobraćaju međusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomoć na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upućuje se sudu u kome taj jezik nije u službenoj upotrebi, priložiće se prevod na srpskom jeziku.

X Glava
POSLOVANJE VAN SEDIŠTA SUDA

Član 98.
Pojedine sudske radnje sud obavlja van sedišta suda ako se drukčije ne mogu obaviti ili ako je to naročito celishodno, a nije u suprotnosti s propisima.
O potrebi izlaska odlučuje sud uvek kad je u pitanju održavanje ročišta van sudske zgrade, uviđaj, veštačenje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da dođu u sud. U drugim slučajevima, o obavljanju sudskih radnji van sudske zgrade odlučuje Predsednik, ukoliko posebnim propisima nije drukčije određeno.
Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik službenih izlazaka (Obr. 59 i prijavljuje Predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za službeno putovanje dozvoljava izlazak.

Član 99.
Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi što više službenih poslova, vodeći računa da se time troškovi stranaka ne povećavaju.
Izlasci skopčani sa učestvovanjem veštaka, organizuju se tako, da se jednog dana obavi više veštačenja. U tom cilju Predsednik može pojedine predmete izuzeti od jednog sudije i dodeliti u rad drugom i činiti druge celishodne izmene.
1. Odeljenje suda u drugom sedištu

Član 100.
Kada je zakonom osnovano odeljenje suda, čije je sedište van sedišta suda, Predsednik, aktom o unutrašnjoj organizaciji određuje:
1) broj veća i sudija pojedinaca kao i zaposlenih koji će tamo raditi, raspored korišćenja radnog vremena u odeljenju i u sedištu suda (na primer: može odrediti da sudija iz sedišta suda samo sudi u odeljenju, a odluke radi u sedištu, da sva službena lica budu na jednom mestu);
2) mesnu nadležnost odeljenja (cela teritorija neke opštine ili naziv naselja za koje je odeljenje nadležno);
3) stvarna nadležnost: da li će biti ista kao za sud u celini, ili će se u odeljenju postupati samo po nekim vrstama predmeta (npr. može odrediti da se u odeljenju postupa samo po predmetima sudije-pojedinca, ili da se u njemu uopšte ne postupa po platnim nalozima).

Član 101.
Pismena za sud i odeljenje mogu se predati na oba mesta.
U sedištu suda vodi se posebna evidencija za predmete koji su na radu u odeljenju van sedišta. Ova evidencija sadrži naročito podatke o broju predmeta u odeljenju, strankama (ime, prezime, mesto) i predmetu spora - krivičnom delu.

Član 102.
Završeni predmeti drže se u priručnoj arhivi odeljenja najduže 2 godine, a zatim predaju arhivi suda u sedištu.
2. Sudski dani

Član 103.
Odluku o održavanju sudskih dana donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije na predlog predsednika opštinskog suda. Predlog sadrži i razloge zbog kojih je potrebno održavanje sudskih dana u određenom mestu.
Odlukom o održavanju sudskih dana određuje se: mesto, dan i vreme suđenja (određivanje rasprava i pretresa) izvan sedišta opštinskog suda.
Predsednik određuje način oglašavanja sudskih dana (oglasna tabla mesne kancelarije ili druga mesta za isticanje oglasa).

Član 104.
Spisi koji se odnose na predmete u kojima su pozvane stranke za sudske dane, kao i ostali sudski predmeti koji se iznose iz suda, upisuju se u poseban Popis poslova obavljenih na sudskom danu. (Obrazac broj 58). Popis se zajedno sa spisima nosi u mesto gde se održava sudski dan.
U popis se unose, po redu prijema svi podnesci i zapisnici koji sadrže podneske, a koji su sastavljeni za vreme održavanja sudskog dana.
Dan prijema podneska na sudskom danu smatra se kao dan prijema u sudu, pa će se taj dan uneti u odgovarajući upisnik ili popis pismena.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na zemljišno-knjižne predmete za koje važe posebni propisi, na šta će sud upozoriti stranku.

Član 105.
Spisi, podnesci i zapisnici primljeni odnosno sastavljeni za vreme održavanja sudskog dana predaće se zaposlenom određenom za primanje podnesaka (prijemnoj pisarnici) zajedno sa popisom odmah nakon povratka u sud, a najkasnije sledećeg radnog dana.
Zaposleni određen za prijem podnesaka potvrdiće prijem podneska i zapisnika sastavljenih na sudskom danu tako što će u svaki podnesak odnosno zapisnik u popisu označiti odgovarajući redni broj upisnika, u kome je podnesak upisan, odnosno staviti oznaku spisa u koji je uložen.
Na primljenom podnesku, osim na zapisniku koji sadrži podnesak sastavljen za vreme održavanja sudskog dana, stavlja se beleška o prijemu podneska na sudskom danu.
Popis spisa iz člana 102. ovog poslovnika predaje se Predsedniku, upisuje u upisnik sudske uprave i čuva među spisima sudske uprave.
3. Podmirenje sudskih troškova

Član 106.
Sudski troškovi podmiruju se na način kako je to propisano posebnim propisima.
Sudska radnja van sudske zgrade određena na zahtev i trošak stranke može se sprovesti nakon što stranka položi sudu određenu svotu novca za tu svrhu (predujam).

Član 107.
Za obavljanje pojedinih sudskih radnji van sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu troškova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog državnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno vozilom službenog lica.
Vozila suda koriste se isključivo za obavljanje službenih radnji i na osnovu putnog naloga koji je izdao Predsednik.

XI Glava
OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NAČIN PISANJA I POTPISIVANJA
1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena

Član 108.
U svom radu, sud koristi termine iz zakona i izbegava strane reči i reči koje nisu opšteusvojene u radu suda. Jezički izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv.
U izreci i obrazloženju odluke stranke se uvek označavaju njihovim punim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tužilac, drugooptuženi i sl.). Pri označavanju zemljišnoknjižnih vlasnika, mora se navesti i očevo ime, a ako je nužno i dedovo.
Vremensko trajanje kazne, iznos novčane kazne, kao i novčani iznos tužbenog zahteva označavaju se u izreci i slovima.
Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraćenom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u čestoj upotrebi, navode se punim nazivom i označenjem službenog glasila i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/97).

Član 109.
Sve akte sudske uprave potpisuje Predsednik.
Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik veća, odnosno sudija pojedinac.
Upravitelj pisarnice, odnosno šef odseka može potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika veća, odnosno sudije pojedinca, a odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, veštaka, dostavljanje tužbe, odgovora na tužbu i druge poslove koji spadaju u delokrug pisarnice.

Član 110.
U slučaju trajne sprečenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogućnost da predsednik veća ili zapisničar potpišu odluku koja je doneta, ali nije izrađena odnosno potpisana, odluku će izraditi ili potpisati umesto predsednika veća, drugi sudija, a umesto zapisničara - drugi zapisničar, odnosno zaposleni koga odredi predsednik.
Ukoliko je zaključena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, Predsednik će predmet dati u rad drugom predsedniku veća ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.

Član 111.
Izvornici i prepisi odluka moraju biti čitljivi, uredno pisani na računaru ili pisaćom mašinom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uviđaju, zapisnici u postupku izvršenja i sl.).
Presude, važnija rešenja, zapisnici i rešenja drugostepenog suda pišu se na celom listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga slična pismena mogu se pisati na listu formata A5.
U odlukama i drugim pismenima koja nemaju poseban uvod, u gornji levi ugao stavlja se zaglavlje: Republika Srbija, zatim naziv suda, oznaka predmeta, datum i sedište suda. Ako je pismeno izrađeno u odeljenju suda koje je van njegovog sedišta, u zaglavlju se pored naziva navodi i naziv odeljenja.
2. Izvornici i prepisi

Član 112.
Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik veća - sudija koji je odluku doneo i zapisničar, ako je njegovo sudelovanje obavezno, ili sudijski pomoćnik kome je to rasporedom poslova povereno.
Izvornik ostaje u predmetu.

Član 113.
Prepisi izvornika izrađuju se na računaru, pisaćom mašinom, ili na drugi mehanički način, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem.
Prepisi moraju biti uredni, jasni i čitki, a sadržina mora odgovarati izvorniku.
Izvornici i prepisi mogu se sačiniti odgovarajućim popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njihove sličnosti celishodno.
Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.

Član 114.
Prepis sadrži ime predsednika veća, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak štambilja (član 120), koji potpisuje upravitelj pisarnice i jasan otisak pečata suda.
Na prepise odluka stavlja se pouka o pravnom leku, a ako se na pravni lek plaća taksa, i pouka o visini takse.

Član 115.
Za odluke koje se često ponavljaju može se sačiniti izvornik u skraćenom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu.
Izvornik odluke koja se odnosi na upravljanje postupkom može se sastojati iz najpotrebnijih reči, koje su dovoljne da se vidi o čemu se radi. Što je osoblje koje sastavlja prepise stručnije, odnosno što su odluke jednostavnije, izvornik odluka je kraći (na primer: "Glavni pretres 15. II 2000. godine u 8 sati. Pozvati okriv. 1) priv. tuž. 2) svedok 3), 4), 5)").
Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog može se na samom podnesku staviti beleška o tome (na primer: "Usvaja se predlog, Troškovi predlagača din. 25. Datum. Potpis"). Pri tome se može naznačiti broj štambilja (na primer: "štambilj 1") radi sastavljanja prepisa popunjavanjem otisaka štambilja. Prema potrebi može se u belešci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku štambilja nešto izmeni, izostavi ili doda.

Član 116.
Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, može se izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otisaka štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje. Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst štambilja sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.
Prepisi će se sačiniti skraćeno samo pod uslovom da je rešenje suda na izvorniku stavljeno štambiljem.
Sudovi će nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skraćeni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skraćeni prepisi.
3. Obnavljanje spisa

Član 117.
Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje.
Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti.
Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili privatni interes. Rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke.
Postupak obnavljanja neće se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postojećim propisima čuvaju takvi spisi.

Član 118.
U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik veća odnosno sudija pojedinac kome je predmet po godišnjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okončan - predsednik veća, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik.
Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog značaja za postupak.
Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.
Stranke se obaveštavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da podnesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu.

Član 119.
Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuje se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oštećeni ili uništeni spis.
Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravosnažno okončan zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog rešenja, kojim se naređuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovarajući upisnik.
4. Obrasci i štambilji

Član 120.
Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i štambilje koji se nalaze na kraju ovog poslovnika i čine njegov sastavni deo.
Štambilji i pečati mogu biti spojeni (na primer: na jednom telu prijemni štambilj, na njemu pečat suda i datumar i sl.).
Sud će za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umnožavati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se često ponavljaju (uobičajeni dopisi, potvrde, izveštaji, zahtevi za izdavanje uverenja i slična pismena).

Član 121.
Za pojedine kratke i česte zabeleške, potpise, oznake, naredbe, uputstva za rad i slična postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovarajući štambilji.
Pored štambilja propisanih Poslovnikom sud može upotrebljavati i druge štambilje koje sam uvede.

Član 122.
Na prepise (otpravke odluka, dopise i službene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog pečata.
Za pečaćenje voskom upotrebljava se metalni žig, koji ima isti tekst kao i okrugli pečat.
U pogledu odluka, teksta, nabavke i čuvanja pečata i žigova važe posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i pečat i štambilj, primenjuju se pravila za pečat.

Član 123.
Štambilji i žigovi se evidentiraju. Njima se zadužuju i rukuju sudije i zaposleni određeni rasporedom poslova. Pečati, žigovi i štambilji čuvaju se pod ključem. Najmanje jednom godišnje evidencija se sravnjuje.
Štambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, čuva upravitelj pisarnice, odnosno šef odseka pisarnice.
Predsednicima veća izdaće se štambilji koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u većima.
Zaduženja se vode u spisku pečata, žigova i štambilja.
Štambiljem se smatra i tekst štambilja odštampan kao formular ili otkucan na pismenu ili zapisniku.
5. Korišćenje računara u radu suda

Član 124.
U sudovima se mogu u radu koristiti računari za obradu teksta (umesto ili zajedno sa pisaćim mašinama), za vođenje svih vrsta evidencija (upisnici, pomoćne knjige) u sudskoj upravi, za štampanje (omoti spisa, dostavnice), u pisarnici, za računovodstvene poslove i za praćenje propisa i sudske prakse.
U tom slučaju, ne vode se upisnici i pomoćne knjige, već se sav postupak evidentira u računaru.
U radu sa računarom, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika tako da se od pravila može odstupiti samo kada je to neophodno zbog načina funkcionisanja računarskog sistema, i tako da se moraju obezbediti svi podaci koji se obezbeđuju i uobičajenim načinom vođenja.

Član 125.
U radu sud može koristiti autonomne računare ("lične računare") ili njihovu mrežu ili se uključiti u računarski sistem drugih pravosudnih ili organa uprave ili za obradu podataka koristiti računarske centre drugih organa i preduzeća, vodeći pri tome računa o zaštiti tajnosti podataka.
Sud može podatke iz tužbe primati od tužilaca koji imaju veliki broj tužbi ili predloga za izvršenje, na nekom mediju (disketa, traka, internet), a tim strankama može sve izveštaje davati na isti način.

Član 126.
Pri uvođenju informacione tehnologije u rad suda postupa se u skladu sa jedinstvenim Pravosudnim informacionim sistemom Srbije.

XII Glava
SUDSKE TAKSE, NAKNADE I TROŠKOVI POSTUPKA

Član 127.
Sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro račun a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prilaže uplatnicu.
Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za više predmeta, dokaz će se uložiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je dokaz o uplati.

Član 128.
Ako je uz pismeno upućeno sudu poštom priložen novac, potreban iznos uplatiće se na odgovarajući žiro račun a uplatnicu blagajnik ulaže u predmet.
Višak novca, kao iznos u gotovom za koji se ne zna čemu je namenjen predaje se blagajni suda uz zabelešku. Blagajnik potvrđuje prijem novca na pismenu i stavlja broj pod kojim je knjiženje izvršeno, a pismeno predaje nadležnom odeljenju u rad.

Član 129.
Predsednik, sudije i upravitelj pisarnice, redovno kontrolišu naplatu takse.
Kada je naložena prinudna naplata, i u predmetu postoji dokaz da je nadležni organ taj nalog primio, daljem postupanju u predmetu, smatraće se da je taksa naplaćena.
Predmet se ne može arhivirati dok ovlašćeno lice svojim potpisom ne overi zabelešku da je taksa naplaćena.
Otisak štambilja sa zabeleškom da je taksa naplaćena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.
1. Oslobađanje od plaćanja

Član 130.
Kada je stranka oslobođena plaćanja takse i troškova postupka, to se beleži stavljanjem otiska odgovarajućeg štambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, onoga dana kad je doneta odluka o oslobađanju.
Iznosi takse koje stranka nije platila zbog oslobađanja plaćanja, uvode se u popis taksa, a ostali troškovi postupka koje stranka nije platila jer je oslobođena plaćanja, a koji su prema posebnim propisima isplaćeni iz budžetskih sredstava unapred, unose se u popis troškova isplaćenih unapred iz sredstava suda.
Predmet se ne može arhivirati dok sud ne odluči o naknadi troškova iz ovog člana i dok ih ne naplati ili zatraži njihovu prinudnu naplatu.

Član 131.
Po pravosnažnosti rešenja, kojim je stranci naređeno da plati troškove isplaćene iz predračunskih sredstava suda, pisarnica odnosno odsek pisarnice unosi potrebne podatke u Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka bila oslobođena (Obr. 96).
2. Polaganje predujma

Član 132.
Kad jedna ili obe stranke treba da polože predujam za troškove koji će nastati usled izvođenja dokaza, sud će pozvati stranke da u računovodstvu suda polože potreban novčani iznos.
U rešenju kojim se naređuje polaganje predujma navešće se pored ostalog, broj računa na koji se uplaćuje (ako se predujam ne plaća na blagajni suda), iznos koji treba položiti, i posledice koje će nastupiti ako se predujam ne položi.
Ako ista stranka ima više predmeta u kojima istovremeno treba položiti predujam, sud će je na to pozvati jednim aktom, koji će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je poziv.
Rešenje o određivanju ročišta za izvođenje dokaza doneće se tek kada se utvrdi da je predujam položen.

Član 133.
Kad računovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam položen, izvršiće se sve ostale radnje, čije je izvršenje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa.
Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za više predmeta, dokaz će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je dokaz o uplati.
Ako predujam ne bude položen u roku, upisničar će o tome staviti zabelešku ispod naredbe o dostavi rešenja za polaganje predujma i predmet izneti sudiji.
3. Naknada za izgubljenu zaradu

Član 134.
Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, izdaće se potvrda za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu (Obr. 63).
Ako se isplata iz stava 1. ima izvršiti iz položenog predujma, u potvrdi će se navesti da će se depozit vratiti polagaocu, ukoliko poslodavac u određenom roku ne zahteva vraćanje isplaćenog iznosa naknade.
O izdatim potvrdama, vodi se evidencija (Obr. 62).
4. Deponovanje generalnog punomoćja

Član 135.
Kad se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje, koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica će, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja, kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. To će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.

XIII Glava
TOK SUDSKOG POSTUPKA
1. Prijem pismena

Član 136.
Svi podnesci, spisi, novčana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na određenom mestu u pisarnici.
U sudovima sa velikim obimom poslova pismena se primaju na posebnom šalteru ili u posebnoj prostoriji (prijemna kancelarija).

Član 137.
Pismena se primaju u redovno radno vreme.
Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada se ne radi, pismena iz svoje nadležnosti u vezi pritvorskih predmeta i uviđaja, primaju neposredno sudije koje su u pripravnosti.

Član 138.
Zaposleni koji prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena upućenog sudu.
Ako pismeno sadrži kakve formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke, i sl. ili je zbog rukopisa, nekvalitetnog papira ili drugih razloga nečitko), zaposleni će ukazati podnosiocu na njih i objasniti kako da ih otkloni.
Ako stranka i pored upozorenja zahteva da se pismeno primi, zaposleni će ga primiti, a na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.
Ako sud nije nadležan za rad po ovom pismenu, zaposleni će na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadležnom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, zaposleni će ga primiti, a na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.

Član 139.
Zaposleni određen za prijem potvrdiće prijem pismena stavljanjem otiska malog prijemnog štambilja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije plaćena, uručiće stranci i opomenu za plaćanje takse. Opomena za plaćanje takse može se staviti i štambiljem.
Na zahtev stranke izdaće se potvrda o prijemu pismena koje je vezano za rok, a radnik je dužan da u prijemnom štambilju naznači vreme prijema.

Član 140.
Prijem pismena od pošiljaoca koji poštu dostavlja koristeći dostavnu knjigu, prijem se potvrđuje stavljanjem datuma i potpisa u nju, kao i na dostavnici, povratnici ili na kopiji pismena čiji se original prima, ako su priloženi. Pored potpisa stavlja se i službeni pečat. Vreme prijema (sat, minut), stavlja se u svim slučajevima. Ovaj podatak treba zabeležiti i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako radnik koji ga je primio nije ovlašćen i da ga otvori.

Član 141.
Pismena koja se sudovima dostavljaju poštom prima i podiže iz poštanskog pregratka, po postojećim propisima, radnik koji je za to određen rasporedom.
Ovlašćeni zaposleni ne sme podići pošiljku na kojoj je označena vrednost, kao i preporučenu pošiljku, ako utvrdi da je pošiljka oštećena. U tom slučaju mora zahtevati od pošte da se stanje i sadržina pošiljke komisijski utvrde, a zatim preuzima pošiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.

Član 142.
Ako zaposleni koji primi pošiljku nije ovlašćen i da je otvori, dužan je da odmah po prijemu, pošto stavi na omot datum i vreme prijema (sat i minut), preda zaposlenom ovlašćenom za njeno otvaranje. Ovo naročito važi za pošiljke upućene lično predsedniku ili istražnom sudiji, za pošiljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za pošiljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl.
Obične pošiljke predaju se zaposlenom ovlašćenom za otvaranje neposredno, dok se preporučene pošiljke i pošiljke sa oznakom "poverljivo" i "strogo poverljivo" i druga pošta čiji je prijem pismeno potvrđen, predaju preko knjige.
2. Otvaranje i pregledanje pošte

Član 143.
Svu običnu poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni u pisarnici koji je određen za prijem.
Pošiljku poverljive prirode i poštu upućenu predsedniku, zaposleni predaje lično Predsedniku, bez otvaranja.
Poštu, koja prema spoljnoj oznaci na omotu sadrži izjavu poslednje volje ili se odnosi na prethodni postupak, otvara nadležni sudija.
Novčana pismena i druge vrednosne pošiljke otvaraju se komisijski.

Član 144.
Prilikom otvaranja pošte treba paziti da se ne oštete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pomešaju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu slažu sa brojevima primljenih pismena i dr.
Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez sprovodnog pismena, ili se ne vidi ko je pošiljalac, utvrdiće se to službenom zabeleškom, uz koju se prilaže omot. U svim ovim slučajevima, ako je to moguće, pisarnica o tome odmah obaveštava pošiljaoca.
Uz primljeno pismeno priložiće se omot u svim slučajevima, kada datum predaje pošti može biti od važnosti za računanje rokova (žalba, konkurs i) ili kad se iz samog pismena ne može utvrditi mesto odakle je poslato i ime pošiljaoca, a ovi su podaci označeni na omotu.
Ako je u jednom omotu prispelo više pismena, uz koje bi trebalo priložiti omot, on se prilaže uz jedno pismeno, a na ostala stavlja se broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je priložen omot (Omot uz I. 137/97).
Kad je datum poštanskog žiga na omotu nečitak pa se ne može sa sigurnošću utvrditi dan predaje pošiljke, tražiće se izveštaj od pošte, ako se na drugi način ne može utvrditi blagovremenost.
Ako su omoti primljeni oštećeni, postoji sumnja o neovlašćenom ili zlonamernom otvaranju, pošiljku treba otvoriti u prisustvu troje zaposlenih u sudu. Nedostaci i nepravilnosti utvrđeni prilikom otvaranja pošiljke konstatuju se zabeleškom (na primer, ako pismenu nedostaju prilozi, staviće se: "primljeno bez priloga" ako mu nedostaju samo pojedini prilozi, treba navesti njihove nazive).
Ako se u omotu nađe pismeno adresovano na drugi sud ili drugi organ pismeno se na najpogodniji način šalje onome kome je upućeno. Ovakvo pismeno ne zavodi se u upisnik.
Ako se prilikom otvaranja pošiljke utvrdi da je uz pismeno priložen novac ili neka druga vrednost, na primljenom pismenu kratkom zabeleškom, konstatovaće se njihova vrsta i iznos. Sve vrednosti posle zavođenja pismena predaju se računovodstvu.
Ako je uz pismeno priložena dostavnica, na njoj će se potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i službenog pečata, pa će se odmah vratiti pošiljaocu.
3. Postupak s pismenima koja podležu taksiranju

Član 145.
Zaposleni koji prima pismena vodiće računa o tome koja pismena podležu taksiranju i kolika je visina takse, da li postoji zakonski osnov za oslobađanje od plaćanja takse i sl.
Ako se prilikom pregleda pošiljke primljene poštom utvrdi da pismeno nije taksirano, ili je nedovoljno taksirano, konstatovaće se to u otisku prijemnog štambilja.
Ako je pismeno oslobođeno od plaćanja takse postupiće se na način izložen u prethodnom stavu, uz navođenje odgovarajućeg propisa o oslobađanju.
4. Stavljanje prijemnog štambilja

Član 146.
Na svaki primerak pismena određenog za sud stavlja se zabeleška o prijemu (štambiljem ili na drugi pogodan način).
Otisak prijemnog štambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena. Ako tu nema dovoljno mesta otisak se stavlja na pogodno mesto prve strane, a ako to nije moguće, na poleđini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini ispunjene tekstom, otisak prijemnog štambilja stavlja se na poseban papir koji se spaja sa pismenom i overava pečatom, ili se prilaže odgovarajući formular.
Na ostale primerke pismena stavlja se štambiljem skraćena zabeleška o prijemu pismena, ili se prilaže odgovarajući formular.
Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst prijemnog pečata sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu. Zaposleni na prijemu proverava da li su svi podaci tačno upisani i to svojim potpisom potvrđuje.

Član 147.
Na zapisnik o prijemu usmenih podnesaka ne stavlja se beleška, već se predaje neposredno upravitelju pisarnice.
Zapisnici o prijemu usmenih podnesaka koji se odnose na upis u javne knjige, predaju se odmah zaposlenom određenom za prijem pismena radi stavljanja beleške o prijemu po postojećim propisima.
5. Raspoređivanje primljenih pismena

Član 148.
Primljena pismena sređuju se prema oznakama odgovarajućih upisnika i predaju upravitelju pisarnice, odnosno šefu odseka.
Pismena koja se odnose na poslovanje po javnim knjigama predaju se odmah neposredno vodiocu javne knjige.
Pismena koja se odnose na hitne predmete ili po kojima treba odmah postupiti, predaju se bez odlaganja, a ostala pismena u toku dana.
Pismena koja su vezana za rok i pismena sa važnim ispravama, sređuju se i predaju odvojeno.
Na pismena navedena u st. 2, 3. i 4. ovog člana stavljaju se i oznake propisane posebnim odredbama za pojedine vrste postupaka.
Ako podnosilac zemljišno-knjižnog pismena nije isto kao takvo označio, zaposleni određen za prijem stavlja pri vrhu pismena crvenom olovkom "3K".

Član 149.
Ako se uz pismeno prime predmeti, novac, vrednosni papiri ili dragocenost, označiće se to pri vrhu pismena crvenom olovkom oznakom "Depozit" i dalje postupati po propisima o materijalno-finansijskom poslovanju sudova.
6. Osnivanje predmeta

Član 150.
Upravitelj pisarnice, odnosno šef odseka, deli primljena pismena zaposlenima koji su rasporedom određeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.
Primljena i raspoređena pismena zavode se u odgovarajuće upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa određenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.

Član 151.
Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/02).
Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.
Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije - predsednika veća (primer: K 70/02-01).

Član 152.
Ako se u toku postupka nastavi vođenje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni oznaka predmeta istog upisnika, ranija oznaka na omotu precrtava se, a ispod nje stavlja se nova. Ako se promeni i sud, precrtava se naziv toga suda i stavlja se naziv ovog suda.
Nova oznaka predmeta stavlja se u popis spisa prema času kad je oznaka izmenjena.
Nova pismena dobijaju novu oznaku predmeta, a podbrojevi listova vode se dalje redom.
7. Popis spisa

Član 153.
Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i označava broj listova. Hronološki se uvode u popis i označavaju se listovi i druga pismena. Pismena, koja su primljena ili sačinjena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u popis, a ona koja su primljena dok se predmet nalazi u veću, odnosno kod sudije pojedinca, popis spisa unosi zapisničar.
U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa označava se na odnosnom pismenu (podbroj). Pojedina rešenja suda doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa, ne dobijaju podbroj.
Listovi spisa označuju se tekućim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od broja 1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuću rubriku popisa spisa.
Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese).
Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lično dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno povratnice označavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.
8. Združivanje

Član 154.
Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.
Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovođenja jedinstvenog postupka, vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju.

Član 155.
Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovođenje istrage i optužnica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisa.
Zaposleni koji unose pismena u popis dužni su da ih odmah zalepe.
Za lepljenje pismena služi umetak koji se ulaže u popis spisa koji ima više listića.
Za svaki listić lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno će se međusobno spojiti.
Kada se upotrebe svi listići jednog umetka, ulaže se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim.
Prilozi, koji se zbog obima ne mogu uložiti u spise drže se odvojeno. O tome se u predmetu sačinjava zabeleška.

Član 156.
Sve sudije i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili veću, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sređena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlačiti, šarati i po njima pisati primedbe.
Sud odnosno Ministarstvo, kome je dostavljen nesređen predmet, vratiće ga sudu od koga je predmet primio, da ga prethodno srede.
9. Predaja pismena u rad

Član 157.
Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.
Predaja predmeta sudiji, sudijskom pomoćniku, daktilobirou i drugim službama u sudu i vraćanje pisarnici, evidentira se u upisniku običnom olovkom u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za primedbe, ako u upisniku ne postoji rubrika za kretanje predmeta.
Pismena primljena i združena za vreme dok teče rok za njihovo podnošenje, predaju se po proteku roka, pošto se na njima prethodno vidno označi ono što je potrebno ("nema druge žalbe" ili "nema odgovora", "nema prigovora" i dr.).
Zahtevi za izuzeće odmah se predaju Predsedniku.

Član 158.
O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudije - predsednika veća.

Član 159.
Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako veće, sudiju pojedinca i službu.

XIV Glava
RAD U VEĆU I KOD SUDIJE POJEDINCA
1. Redosled rešavanja predmeta

Član 160.
Predmeti se rešavaju po redu prijema. U hitnim ili drugim opravdanim slučajevima od ovog reda se može izuzetno odstupiti.
U krivičnom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti u kojima se neko lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne ili u kojima je neko lice udaljeno od dužnosti ili mu je privremeno zabranjeno vršenje određene delatnosti.
U parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti o zakonskom izdržavanju, čuvanju i vaspitanju dece, zbog privremenih mera obezbeđenja, državine, radni sporovi i privredni sporovi u toku stečaja.
Iz opravdanih razloga određeni predmeti mogu se smatrati hitnim.
2. Zakazivanje

Član 161.
Predsednik veća, odnosno sudija pojedinac detaljno se upoznaje sa predmetom, i ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju postupka, određuje dan i čas pretresa odnosno ročišta.
Za više predmeta ne mogu se odrediti pretresi odnosno ročišta u isti čas, osim ako nisu spojeni radi jedinstvenog sprovođenja postupka.
Prilikom pozivanja lica koja stanuju van sedišta suda, vodi se računa o saobraćajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta od sedišta suda i mogućnosti blagovremenog dostavljanja i drugim sličnim okolnostima. Ako stranka ima u sudu veliki broj predmeta (Elektrodistribucija, Infostan i drugi), sud će nastojati da ove predmete zakazuje u grupama.
Pretresi i ročišta za koja se pozivi i zamolnice dostavljaju u inostranstvo, zakazuju se tako da ima dovoljno vremena da se po njima postupi. Rokovi ne mogu biti kraći od šest meseci, osim u izuzetnim slučajevima.

Član 162.
Pretresi i ročišta prvenstveno se zakazuju po predmetima koji su po prirodi hitni, kao i po predmetima po kojima postupak već duže traje.
Zakazuje se po pravilu tako da se pretresi i ročišta održavaju tri dana u nedelji sa što je moguće više predmeta, tako da se u slobodne dane posle suđenja odmah izrade donete odluke, obave nužni administrativni poslovi u veću, odnosno kod sudije pojedinca, prouče spisi i izvrše sve potrebne pripreme za naredne pretrese i rasprave.

Član 163.
Pozivi se pišu samo ako postoji naredba o zakazivanju pretresa i ročišta. Ona mora biti jasna i potpuna: za pozvana lica navodi se porodično i rođeno ime, a ako je potrebno - i bliži podaci (nadimak i dr.), označavaju se mesto stanovanja, ulica i broj, sa naznačenjem šta se kome ima dostaviti.
Ako se zamolnicom traži pribavljanje izveštaja ili što drugo, treba određeno navesti od koga se i šta traži.
Za naredbe kojima se zakazuju pretresi ili ročišta mogu se koristiti odgovarajući štambilji.
Izuzetno, ako se radi o prvom pismenu (tužba, optužnica, optužni predlog i dr.) i drugim podnescima koji sadrže predlog dokaza, i ako su svi dokazi označeni brojevima, u odluci kojom se zakazuje pretres ili ročišta nije potrebno postupiti po odredbama stava 1. ovog člana, već je dovoljno uputiti na prvo pismeno, s tim što će se označiti redni brojevi lica koja treba pozvati na pretres ili ročište.

Član 164.
Pretres - rasprava, na kojima se traži izuzeće sudije, prekinuće se i nastavak zakazati, po pravilu, nakon poslednjeg pretresa - rasprave istog dana. Pošto se sudije izjasne o navodima zahteva, predmet se odmah iznosi Predsedniku, koji će, po pravilu, po zahtevu odmah doneti odluku.
Kad se obavljanje izvesnih radnji odnosno pretresa ili ročišta odloži, sud će odmah odrediti dan i čas kada će se ta radnja, odnosno pretres ili ročište nastaviti ili održati i ujedno odrediti lica koja treba pozvati.
Prisutnim licima obuhvaćenim tom odlukom, sud će saopštiti da dođu određenog dana i časa i da im to saopštenje zamenjuje poziv. Saopštenje se konstatuje u zapisniku.
U pogledu lica koja treba pozvati, a nisu prisutna, u odluku o odlaganju ili prekidu uneće se i svi podaci iz prethodnog člana.
Porotnici se pozivaju preko sudske uprave, koja nastoji da se pozivaju oni koji su u predmetu već učestvovali kao članovi veća.

Član 165.
Ako je posle donošenja odluke kojom je zakazan pretres ili ročište stavljen predlog za izvođenje i drugih dokaza, sud će prilikom donošenja odluke o takvom predlogu voditi računa da li postoji vremenska mogućnost da se predloženi dokazi blagovremeno pribave ili pozivi uruče.

Član 166.
Sve zakazane pretrese odnosno ročišta predsednik veća, odnosno sudija pojedinac unosi u svoj Poslovni dnevnik po datumima. Na isti način postupa se i u pogledu određenih rokova.
3. Zapisnici

Član 167.
O radnji preduzetoj u toku postupka na pretresu ili ročištu, o važnijim izjavama i saopštenjima koje stranke ili drugi učesnici daju van pretresa ili ročišta, kao i o ostalim radnjama suda kada je to posebnim propisima određeno, sastavlja se zapisnik.
Zapisnik se piše na računaru ili na pisaćoj mašini.
Ako se zapisnik sastavlja van suda, na licu mesta, može se izuzetno pisati hemijskom olovkom ili mastilom. U ovom slučaju, prvog narednog radnog dana zapisnik će se prepisati na način iz prethodnog stava.
Tok pretresa ili rasprave odnosno pojedini delovi mogu se, paralelno sa vođenjem zapisnika, beležiti i stenografski ili snimiti zvučno (magnetofon i sl.) ili video-tehnikom.
Stenografske beleške prenose se na obično pismo najkasnije u roku od 48 časova. Pregleda ih i potpisuje stenograf, a overava sudija.
Sadržaj zvučnog snimka prepisuje se najkasnije u roku od 48 časova. Prepis potpisuje zaposleni koji je rukovao aparatom za snimanje, a overava sudija.
Stenografske beleške i overeni prepisi beležaka i snimaka, priključuju se zapisniku. Sudija odlučuje da li će se snimci brisati ili čuvati i pri tome određuje mesto, način i dužinu čuvanja, ako zakonom nije propisano drugačije.

Član 168.
Kad po zakonu nije nužno sastavljanje zapisnika, može ga zameniti službena beleška u k