POSTUPCI - Krivični postupak

NIKO NE MOŽE BITI SMATRAN KRIVIM ZA KRIVIČNO DELO DOK TO NE BUDE UTVRĐENO PRAVOSNAŽNOM ODLUKOM NADLEŽNOG SUDA

1. O krivičnom postupku
2. Zakoni

1. O krivičnom postupku

NADLEŽNOST
PODNOŠENJE KRIVIČNE PRIJAVE
Krivična prijava za učinjeno krivično delo se podnosi nadležnom državnom tužiocu ( Petom opštinskom javnom tužilaštvu za teritoriju Petog opštinskog suda u Beogradu) za sva krivična dela osim za dela koja se gone po privatnoj tužbi.
Prijava se može podneti pismeno ili usmeno.

POKRETANJE POSTUPKA
Po prijemu krivične prijave državni tužilac ukoliko je ne odbaci podnosi Zahtev za sprovođenje istrage kada se radi o krivičnim delima za koje je predviđen redovan postupak ili podnosi Zahtev za preduzimanje istražnih radnji kada su u pitanju krivična dela za koja je predviđen skraćeni postupak.
Po ovim zahtevima postupa istražni sudija.
Nakon okončanog istražnog postupka istražni sudija dostavlja spise tužilaštvu koje odlučuje o tome da li će protiv okrivljenog podići optužnicu(redovan postupak) ili optužni predlog(skraćeni postupak) ili odustati od krivičnog gonjenja ukoliko smatra da za to postoje zakonom predviđeni uslovi.

PRIVATNA TUŽBA
Privatna tužba se podnosi direktno sudu za krivična dela za koje je zakonom predviđeno da se mogu goniti po privatnij tužbi.
Privatna tužba se može podneti u roku od tri meseca od kada je privatni tužilac saznao za izvršenje krivičnog dela i učinioca.

GLAVNI PRETRES
Glavni pretres zakazuje predsednik veća kome je predmet dodeljen u rad i to odmah po prijemu optužnog predloga i privatne tužbe ili u roku od dva meseca od prijema optužnice u sud odnosno kad optužnica stupi na pravnu snagu.
Glavni pretres je javan a javnost se može isključiti samo iz razloga predviđenih članom 292 ZKP-a
Pre početka glavnog pretresa predsednik veća utvrđuje da li su došla sva pozvana lica i da li su svi uredno pozvani.
Glavni pretres počinje čitanjem optužnog akta ili privatne tužbe a zatim se pristupa saslušanju okrivljenog ,svedoka i veštaka i izvođenju ostalih dokaza.
Po završenom dokaznom postupku predsednik veća daje reč strankama , oštećenom i braniocu. Prvo govori tužilac , zatim oštećeni, branilac, pa okrivljeni.
Ako veće po završenim izlaganjima stranaka ne odluči da izvede još neke dokaze predsednik veća će objaviti da je glavni prestres završen.
Nakon završetka glavnog pretresa veće se povlači na većanje i glasanje radi donošenja presude.

PRESUDA I ŽALBA
Presudom se optužba odbija ili se okrivljeni oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.
Pošto je sud izrekao presudu perdsednik veća će je odmah objaviti.
Svi prisutni saslušeće čitanje izreke presude stojeći.
Protiv presude donete u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana ( 8 dana u skraćenom postupku) od dana dostavljanja prepisa presude.

Žalbu mogu izjaviti:
-državni tužilac i to na štetu ili u korist optuženog
-optuženi i njegov branilac
-u korist okrivljenog žalbu mogu izjaviti: njegov bračni drug,srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac,usvojenik, brat, sestra,hranilac i lice sa kojim optuženi živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici
Oštećeni može pobijati presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.

Razlozi za žalbu:
-bitne povrede odredaba krivičnog postupka
-povreda krivičnog zakona
-pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje
-odluka o krivičnoj sankciji

Žalba se podnosi prvostepenom sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranu.

O žalbi odlučuje drugostepeni sud.O žalbama na presude Petog opštinskog suda u Beogradu odlučuje Okružni sud u Beogradu.

OŠTEĆENI
Oštećeni je lice čije je neko lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo krivičnom delom.
Oštećeni u toku istrage i na glavnom pretresu ima pravo da predlaže dokaze , postavlja pitanja optuženima,svedocima i veštacima, i da daje druge izjave i predloge.
Ukoliko je usled izvršenja krivičnog dela nastao imovinsko pravni zahtev on će se na predlog oštećenog raspraviti u krivičnom postupku i može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.
Sud će oštećenog uputiti da imovinsko pravni zahtev u celini ostvari u parničnom postupku kada donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili se optužba odbija ili donese rešenje kojim se obustavlja krivični postupak kao i u slučaju kada podaci u krivičnom postupku ne pružaju pouzdan osnov za potpuno ili delimično presuđenje.

OKRIVLJENI
Okrivljeni je lice protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili protiv koga je podneta optužnica, optužni predlog ili privatna tužba. Koristi se i kao opšti naziv za okrivljenog, optuženog i osuđenog.
Osumljičeni je lice prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršilo krivično delo.

SVEDOK
Svedoci su lica koja imaju određena saznanja o krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima.
Svako lice koje se poziva kao svedok dužno je da se odazove pozivui dužno je da svedoči osim u slučajevima posebno predviđenim zakonom.
Lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja( član 98 ZKP-a) o tome će biti posebno obaveštena od strane samog suda.
Od svedoka će se zahtevati da pre svedočenja položi zakletvu:

"Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onog što mi je ponato neću prećutati"

Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe u sud, a svoj izostanak ne opravda može biti prinudno doveden, a može se i novčano kazniti u iznosu od 10.000,00 dinara

2. ZAKONI